Klima u autu: luksuz koji je postao nužnost
Sećate se vremena kad je klima u autu bila luksuz? Ni ja baš, jer danas je skoro nemoguće kupiti auto bez klime. I to sa dobrim razlogom. Vožnja po vrućini bez klime nije samo neugodna, nego i opasna jer smanjuje koncentraciju i povećava umor.
Ali kad kompresor klime ode, popravak nije jeftin. Novi kompresor košta 300 do 800 evra, plus punjenje sistema, plus ugradnja. Lako probijate 1.000 evra. Za stariji auto, to je često previše.
Polovni kompresor klime košta 80 do 250 evra, što je značajna ušteda. Ali kompresor klime je specifičan deo i postoje neke zamke kojih treba da budete svesni. Kompresor ne živi sam, nego u sistemu sa ekspanzionim ventilom, sušačem i cevima koje ga mogu ubiti za par nedelja ako ih zanemarite.
Kako radi sistem klime u autu
Da biste razumeli zašto je kompresor toliko važan (i skup), treba da razumete kako klima radi. Sistem klime funkcioniše na principu kompresije i ekspanzije gasa (freona).
Evo pojednostavljenog procesa:
- Kompresor komprimuje gasoviti freon, čime se on zagreva
- Vruć komprimovan freon prolazi kroz kondenzator (ispred hladnjaka) gde se hladi i pretvara u tečnost
- Tečan freon prolazi kroz ekspanzioni ventil gde se naglo širi i pritom jako hladi
- Hladan freon prolazi kroz isparivač (unutar ventilacionog sistema) i hladi vazduh koji ulazi u kabinu
- Freon se vraća u kompresor i ciklus se ponavlja
Kompresor je, dakle, srce sistema. Bez njega, ništa ne radi. On je ujedno i jedini mehanički pokretani deo sistema (pokreće ga remen sa motora), pa je i najskloniji trošenju.
Vrste kompresora klime
Na tržištu postoji nekoliko tipova kompresora, i svaki ima svoje karakteristike:
Klipni kompresor
Koristi klipove za kompresiju freona. Može imati fiksni ili varijabilni kapacitet. Varijabilni klipni kompresori (poput Denso 6SEU ili Sanden PXE) prilagođavaju kapacitet prema potrebi, što smanjuje opterećenje motora kad puna snaga hlađenja nije potrebna.
Rotacioni (scroll) kompresor
Koristi spiralne elemente za kompresiju. Tiši je i ima manje vibracija od klipnog. Koristi se u nekim japanskim i korejskim autima.
Električni kompresor
Pogoni ga elektromotor umesto remena sa motora. Koristi se u hibridnim i električnim vozilima. Kao polovan je specifičan jer zahteva proveru elektronike uz mehaniku.
Zašto kompresori klime otkazuju
Razumevanje uzroka kvara pomaže vam da izbegnete iste probleme sa polovnim kompresorom:
- Nedostatak freona - freon služi i kao sredstvo za podmazivanje kompresora. Kad ga nema dovoljno (zbog curenja), kompresor radi "na suvo" i uništava se.
- Nedostatak ulja - osim freona, u sistemu klime cirkuliše i specijalno ulje (PAG ili POE) koje podmazuje kompresor. Ako ga nema dovoljno, kompresor se pregreva.
- Vlaga u sistemu - vlaga reaguje sa freonom i stvara kiseline koje nagrizaju unutrašnje delove kompresora
- Nečistoće - metalna prašina od prethodnog kvara kompresora, ili nečistoće iz sistema
- Električni problemi - neispravno elektromagnetno kvačilo koje uključuje i isključuje kompresor
- Prirodno trošenje - nakon 150.000-200.000 km, unutrašnji delovi se istroše
Provera polovnog kompresora klime
Provera kompresora klime je zahtevna jer ga ne možete testirati bez kompletnog sistema (freon, kondenzator, isparivač). Ali postoje neke stvari koje možete proveriti:
Vizuelna provera
- Elektromagnetno kvačilo - ručno okrenite kvačilo. Trebalo bi da se okreće glatko. Ako zapinje, ležaj je istrošen.
- Osovina - proverite ima li zazora na osovini kompresora. Bočni pomak ukazuje na istrošen ležaj osovine.
- Priključci - priključci za creva freona moraju biti neoštećeni i čisti
- Kućište - bez pukotina, udubljenja ili tragova curenja ulja
- Remenica - remenica mora biti ravna, bez tragova trošenja od remena
Test okretanja
Okrenite osovinu kompresora rukom (uz priključen alat ili improvizacijom). Trebalo bi da se okreće sa umerenim otporom, ali glatko. Ako ne može da se okreće ili se okreće sa velikim otporom, unutrašnji delovi su zaglavljeni ili oštećeni.
Ako se okreće potpuno slobodno bez ikakvog otpora, to je takođe loš znak jer znači da nema kompresije (istrošeni klipovi ili ventili).
Provera ulja
Ispustite malo ulja iz kompresora. Trebalo bi da bude providno ili blago žućkasto. Ako je crno, sivo ili ima metalnih čestica, kompresor je interno oštećen i ne treba ga kupovati.
Cene polovnih kompresora klime
- VW/Škoda/Seat (Denso/Sanden): 60 - 150 EUR
- BMW (Denso 6SEU): 80 - 200 EUR
- Audi (Denso/Sanden): 70 - 180 EUR
- Mercedes (Denso 7SEU): 100 - 250 EUR
- Renault/Dacia (Sanden): 50 - 120 EUR
- Ford (FS10/FS18): 50 - 130 EUR
- Opel (Delphi/CVC): 50 - 120 EUR
Novi kompresor za iste modele košta 200-600 EUR, a remontirani 150-400 EUR.
Na cenu kompresora dodajte 100-250 EUR za ugradnju i 60-120 EUR za punjenje sistema freonom.
Šta zameniti uz kompresor
Kad menjate kompresor klime, postoje delovi koje bi trebalo zameniti ili proveriti:
- Filter-sušač (receiver-dryer) - obavezna zamena kod svakog otvaranja sistema klime. Košta 20-50 EUR. Sadrži desikant koji upija vlagu iz sistema.
- Ekspanzioni ventil - ako je star ili sumnjiv, zamenite ga (20-60 EUR)
- O-ringovi - sve zaptivke na spojevima treba da budu nove (set košta 5-15 EUR)
- Ulje za kompresor - stavite sveže PAG ulje odgovarajuće viskoznosti
- Remen - ako je remen koji pogoni kompresor istrošen, zamenite ga
Ako je prethodni kompresor otkazao katastrofalno (zaglavio se i raspao iznutra), obavezno isperite ceo sistem od metalnih čestica pre ugradnje novog kompresora. Inače će metalna prašina uništiti i novi kompresor.
Vrsta freona: R134a vs. R1234yf
Važan detalj koji mnogi zaborave. Stariji auti (do otprilike 2015.) koriste freon R134a, a noviji koriste R1234yf. Ova dva freona nisu kompatibilna i zahtevaju različite kompresore i ulja.
R134a je jeftiniji za punjenje (60-80 EUR), dok R1234yf može da košta 100-180 EUR za punjenje jer je sam freon značajno skuplji.
Kad kupujete polovni kompresor, obavezno proverite koji freon koristi vaš auto i kupite kompatibilan kompresor.
Česti mitovi o klimi u autu
Hajdemo da razbijemo par mitova koji kruže:
- "Klima troši puno goriva" - da, ali otvoreni prozori na auto-putu stvaraju aerodinamički otpor koji troši više goriva nego klima. Na brzinama iznad 80 km/h, klima je ekonomičnija opcija.
- "Klima se mora koristiti celu godinu" - ovo je zapravo istina, ne mit. Korišćenje klime zimi pomaže da se osuši vazduh i sprečava zamagljivanje stakala. Plus, drži zaptivke i kompresor u formi.
- "Kad klima slabije hladi, samo treba dopuniti freon" - freon ne nestaje sam od sebe. Ako ga fali, negde curi. Dopunjavanje bez popravka curenja je bacanje novca.
Kada kupiti polovan, a kada nov kompresor
Polovan kompresor ima smisla kad:
- Auto je stariji i vrednost mu je niska
- Kompresor dolazi sa auta niske kilometraže
- Imate mehaničara koji može da proveri stanje pre ugradnje
Nov ili remontiran kompresor je bolji izbor kad:
- Prethodni kompresor je otkazao katastrofalno (metalne čestice u sistemu)
- Razlika u ceni je mala
- Trebate garanciju jer auto koristite svakodnevno
Kad se polovan kompresor stvarno isplati
Polovan kompresor klime može biti odlična ušteda, posebno za starije automobile gde je razlika u ceni prema novom značajna. Ključ je u proveri ležajeva, ulja i opšteg stanja kompresora.
Ne zaboravite da zamenite filter-sušač i o-ringove kod svake zamene kompresora, i obavezno koristite pravi tip freona i ulja. Ako vam treba pomoć u pronalaženju kompresora klime, pošaljite upit na PoDi i dobićete ponude od proverenih dobavljača.